Flattr this
Napon -
Institut za fleksibilne kulture i tehnologije

ODSTUPANJE / Savremena umetnička scena Prištine

Tip događaja: Izložba / diskusija / prezentacije
Lokacija: Priština, Novi Sad, Beograd
Datum: 22/01/2008
Kustos: Vida Knežević, Kristian Lukić, Ivana Marjanović, Gordana Nikolić
Web sajt: napon.org

 

Izložba / diskusija / prezentacije

 

ODSTUPANJE / Savremena umetnička scena Prištine

 

 

 

Izložbe:

 

22.01–05.02.2008. Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

 

07.02–28.02.2008. Kontekst galerija, Beograd (izložba je nasilno zatvorena na dan otvaranja)

 

 

 

Prezentacije radova i javni razgovor sa umetnicima iz Prištine:

 

23.01.2008. Kino-sala Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

 

 

 

Umetnici:

 

Artan Balaj / Jakup Ferri / Driton Hajredini / Flaka Haliti / Fitore Isufi Koja / Dren Maliqi / Alban Muja / Vigan Nimani / Nurhan Qehaja / Alketa Xhafa / Lulzim Zeqiri

 

 

 

Kustoskinje/i:

 

Vida Knežević, Kristian Lukić, Ivana Marjanović, Gordana Nikolić

 

 

 

 

 

Izložba „Odstupanje“ organizovana u Novom Sadu (i planirano da bude otvorena i u Beogradu) predstavila je jedan deo produkcije mladih umetnica i umetnika iz Prištine, koji izlažu lokalno i internacionalno, a formiraju se nakon rata 1999. godine, u vremenu kada Kosovo živi odvojeno od Srbije – generaciju umetnika koja je u Srbiji gotovo nepoznata. Predstavljena produkcija je nastala u specifičnom društvenom, kulturnom, ekonomskom i političkom kontekstu savremenog Kosova, koji je rezultirao otklonom od tradicionalnog pristupa umetnosti i nastankom novih umetničkih praksi od kraja devedesetih do danas.Izložba preispituje dominantne kulturne hegemonije Evrope, Srbije i Kosova, kao i nacionalne i rodne identitete u polju vizuelne umetnosti koji su definisani balkanskim partikularizmima, interesnim zonama globalnih bezbednosnih alijansi, doktrinama ograničene suverenosti, nacionalizmima, uslovima i posledicama evroatlantskih integracija i učvršćivanja kapitalizma. Izložba „Odstupanje“ rezultat je istraživanja savremene scene Prištine i predstavlja deo projekta koji je, pored izložbe, obuhvatao panel diskusije, umetničke prezentacije i publikaciju koja će biti objavljena tokom 2008. godine.

 

 

Naziv projekta referiše na odstupanje ove izložbe i projekta od svakodnevnice danas u Srbiji, gde se o Kosovu govori samo u kontekstu teritorije i statusa, a u kojoj Albanci jednostavno nisu tema. On referiše i na odstupanje albanskog društva devedesetih iz sistema i građenje paralelnog (bojkot represivnog hegemonog sistema), odstupanje u budućnosti, u kome nereflektovana prošlost determiniše opšti i individualni pogled na svet ili odstupanje ovih umetnika sa Kosova od umetničke prakse prethodnih generacija. Izožba je realizovana u vreme kada se na Kosovu iščekivalo i pripremalo proglašenje nezavisnosti a u Srbiji pokušavala ponoviti atmosfera pred balkanske ratove sa početka 20. veka Tadašnji romantičarski zanos pokušavao se zameniti nategnutim medijskim pritiskom o životnoj važnosti Kosova kao neotuđivog dela Republike Srbije, što je i danas još uvek slučaj.

 

 

 

Višedecenijska antialbanska propaganda u Srbiji, koja je kulminirala osamdesetih pojavom radikalnog nacionalizma Miloševićeve politike, još predstavlja važno fantazmatsko polje politike u Srbiji. Tokom poslednjih dvadeset godina komunikacija između Prištine, Beograda i Novog Sada bila je selektivna i sporadična, a takav nivo komunikacije je posledica poluzvaničnog programa aparthejda koji je sprovodio zvanični Beograd, svesne samoizolacije i bojkota zvaničnih institucija Republike Srbije od strane albanskog društva na Kosovu tokom prve polovine devedesetih i radikalizacije sukoba na Kosovu u drugoj polovini devedesetih i, praktično, odvajanja Kosova od Srbije posle 1999. godine uspostavljanjem uprave Ujedinjenih Nacija. Iako je Kosovo, sa manjim prekidom tokom Drugog svetskog rata, direktno ili indirektno deo Srbije od 1913.godine, zvanična politika je Albance tretirala kao strano telo i u skladu sa tim su se formirali rasistički i kultur rasistički stereotipi o Albancima, koji su tokom devedesetih bili opravdanje za pokušaj etničkog čišćenja Kosova. Kada se to ima u vidu, ne iznenađuje mnogo činjenica da društvo u Srbiji danas kao ni proteklih decenija, ne poznaje albansku kulturu i društvo na Kosovu. Potpuna blokada informacija o Albancima i delimična o Srbima sa Kosova u svakodnevnom medijskom izveštavanju u Srbiji stvara nelagodu u kojoj nije primereno govoriti o ljudima koji tamo žive, što predstavlja svojevrsni informacijski genocid.

 

 

Namera izložbe „Odstupanje“ bila je da, zajedno sa planiranim panel diskusijama, prezentacijama i publikacijom, analizira određene činjenice koje prosečan stanovnik Srbije nije smeo ili hteo da zna. To se posebno odnosi na funkcionisanje paralelnog društva na Kosovu, kao rezultata masovne „diferencijacije” i isključenja Albanaca iz političkog života na Kosovu posle 1989. godine. Pored kognitivne i emocionalne produkcije (umetnosti kao proizvoda na izložbi) kao dela postindustrijske kulture kao ekonomije, projekat je imao nameru da predstavi i umetnice i umetnike, teoretičare i kulturne radnike koji je trebalo da razgovaraju o umetnosti, kulturi i društvu na Kosovu s posebnim fokusom na umetničke i kulturne relacije Srbije i Kosova.

 

 

Šta je u ovom slučaju polje umetnosti? Polje umetnosti je mesto na kome se, između ostalog, govori o nečemu o čemu treba da se govori na javnim mestima, u medijima i parlamentu, a to je pitanje prošlosti i pitanje budućnosti suživota na ovim prostorima, pitanje samih subjekata.

 

 

Nakon „Përtej“-a…

 

 

Beogradska publika je 1997. godine imala priliku da upozna savremenu umet-

 

nost, danas srednje generacije umetnika sa Kosova, kada je Centar za savremenu umetnost organizovao izložbu „Përtej“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju1 Nakon toga, beogradska i novosadska publika se sa umetnicima, teoretičarima i kulturnim radnicima sa Kosova susretala na sporadično organizovanim prezentacijama2. Umetnički krugovi iz Srbije mogli su da upoznaju umetničku scenu sa Kosova i na „neutralnom“ terenu Zapada, prilikom učestvovanja i poseta tzv. „Balkanskim izložbama“ početkom XXI veka kada se savremena umetnost na Kosovu pojavila na internacionalnoj umetničkoj sceni u okviru specifičnog prostora „balkanizacije“ Balkana3. Umetnička scena sa Kosova (kao i ostale scene u regionu) bila je prepoznata ovom prilikom kroz određenu formu egzotizacije u kom je društveni i istorijski kontekst Balkana povezivan sa negacijom kulture što je dopunjavalo sliku „mitologizovanog divljeg Balkana“, gde je umetnička scena sa Kosova viđena kao avangarda4. Između ostalih, jedan deo umetnika koji su postali akteri internacionalne scene i učesnici jedne od pomenutih izlagačkih manifestacija globalne kulture (a o kojima Rene Blok euforično piše kao avangardi Balkana) učestvuje i na ovoj izložbi. Oni predstavljaju jedan deo mlađe generacije čiji se rad nadovezuje u konceptualnom smislu (ili se razvija paralelno) na delovanje nekoliko umetnika koji su odigrali važnu ulogu u konstituisanju nove umetničke scene sa Kosova i njenom promovisanju na Zapadu početkom novog milenijuma. Oni se mogu videti ovde kao spona između izložbe „Përtej“ i ove izložbe5. Ove generacije umetnika su radikalno prekinule sa dotadašnjim umetničkim praksama, što je specifičnost u odnosu na ostale prakse u regionu. Radovi koji su bili predstavljeni na ovoj izložbi mogu se posmatrati kao dve konceptualne celine. Prva predstavlja kritičku intervenciju umetnika sa Kosova u prostoru globalne umetničke reprezentacije i umetničkog tržišta kojim dominira Zapad. Druga celina obuhvata radove koji se bave problemima kosovskog društva i „under construction“ države sa fokusom na nacionalnom i rodnom identitetu.

 

 

07. februar 2008, Beograd

 

 

Posle otvaranja izložbe u Novom Sadu na kojoj je prisustvovala brojna publika i zvaničnici pokrajinskih vlasti uz veliku medijsku pažnju, reakcija javnog mnjenja je u početku bila pozitivna, ali je ovaj događaj ubrzo bio upotrebljen od strane političkih partija za međusobno osuđivanje i razračunavanje u vreme dok su trajale kampanje za izbor predsednika Srbije. Ove okolnosti su dovele i do negativne medijske kampanje protiv organizatora i učesnika projekta, kao i osuda i pretnji od strane ekstremno desničarskih organizacija i nasilnih grupa pojedinaca iz Srbije. Nakon završetka izložbe u Novom Sadu, Izložba je preseljena u Kontekst galeriju u Beograd gde je trebalo da bude otvorena 7. februara. Otvaranje izložbe u Beogradu, kao i dalji razvoj projekta, bilo je onemogućeno usled nasilnog delovanja (prekidanjem javnog govora na otvaranju i pretnjom organizatorima i publici, uništavanjem izloženog umetničkog rada, pozivom na javni linč itd) ekstremno desničarskih grupa okupljenih ispred galerije i intervencije policije.  

 

Javne panel diskusije, koje su bile značajan segment projekta kao celine, na kojima je trebalo da učestvuju brojni teoretičari, radnici u kulturi i umetnici sa teritorije Kosova i iz cele Srbije, zbog ovih okolnosti nisu realizovane. Pored podrške projektu i organizatorima od strane brojnih građanskih organizacija i inicijativa, političkih partija i stručnih, naučnih institucija iz Srbije u vidu zvaničnih saopštenja poslatih vlastima, kao i masovne internacionalne podrške u medijima i kroz zvanične peticije, i pored osude nasilnog zatvaranja izložbe od strane republičkog Ministarstva za kulturu i lokalnog sekretarijata za kulturu grada Beograda i javnog apela organizatora, još uvek nisu obezbeđeni uslovi da se izložba „Odstupanje / Savremena umetnička scena Prištine“ otvori u Beogradu, kao i da se otvori javni dijalog o ovom projektu i njegovim implikacijama.

 

 

Više o tome:

 

http://www.kontekstgalerija.org/html/main_se.htm

 

 

 

pdf katalog izložbe:

 

http://www.kontekstgalerija.org/pdf_08/odstupanje.pdf

 

 

Video snimci nasilnog zatvaranja izložbe:

 

http://www.youtube.com/watch?v=jRSzUSwcVcQ

 

http://www.youtube.com/watch?v=wVC25afxpkU

 

 

Peticija protiv zatvaranja izložbe:

 

http://www.petitiononline.com/odstupi/petition.html

 

 

Produkcija:

 

Institut za fleksibilne kulture i tehnologije – Napon, Novi Sad

 

Kontekst, Beograd

 

 

 

Koprodukcija:

 

Rizoma, Priština

 

 

 

Tehnička podrška:

 

Pajica Dejanović, Jovan Jakšić, Dren Maliqi, Marko Miletić, Đorđe Popić

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1Tom prilikom su bili izloženi radovi vizuelnih umetnika Mehmeta Behlulija, Sokola Beqirija, Magzuta Vezgishija i kompozitora Ilira Bajrija. Kustos izložbe je bio Shkelzen Maliqi. „Përtej“ na albanskom znači nad, preko, s one strane.

 

2Više o tome: Vladimir Tupanjac, „Kosovo: Lost & Found, Kosovska umetnička scena viđena iz Srbije“, http://www.elektrobeton.net/beton13-1.html, 2007. god.

 

3„Balkanske izložbe“ su: „In Search of Balkania“, Neue Galerie am Landesmuseum Joanneum, Grac, Austrija, 2002.god, kustosi: Peter Weibel, Roger Conover i Eda Cufer; „Blood & Honey, The future is in the Balkans“, Sammlung Essl Kunst der Gegenwart, Klosterneuburg/Beč, Austrija, 2003.god, kustos: Harald Szeemann; „In the gorges of the Balkans“, Kunsthalle Fridericianum, Kasel, Nemačka, 2003.god, kustos: Rene Block.

 

4Rene Blok je u Kosovskom magazinu „Java” gde on karakterise umetničku scenu

sa Kosova kao avangardu Balkana objavljena je originalno u pomenutom magazinu. Vidi: http://gazetajava.com/artman/uploads/100_javaweb_2.pdf Više o tome vidi: Sezgin Boynik, „Theories of Nationalism and contemporary art in Kosovo“, u „Contemporary art and Nationalism, critical reader“, urednici Sezgin Boynik i Minna Henriksson, Pristinë: Institute for Contemporary art „EXIT“: Center for Humanistic Studies „Gani Bobi“, 2007.god.

 

5Mehmet Behluli, Sokol Beqiri, Albert Heta, Erzen Shkololli i Sislej Xhafa.